недеља, 14. септембар 2014.

Sumpor

Sumpor

Sumpor je hemijski element koji je poznat od davnina. Koristili su ga još stari Grci i Egipćani za magijske obrede i rituale, zatim za pravljenje baruta i u medicinske svrhe. Ime Sulphur se pominje još u Bibliji, a u prevodu na srpski jezik onačava „kamen koji gori”.


Slika 1. Sumpor je bio poznat od davnina












Sumpor (S) je nemetal i nalazi se u VIa (16.) grupi i 3. periodi u Periodnom sistemu elemenata.  Podsetimo se određivanja broja elementarnih čestica u atomu ovog nemetala:
A=32 (maseni broj)
Z=16 (redni ili atomski broj)
N(p+) = N(e-) = Z = 16
N(n0) = A – N(p+) = 32-16 = 16
 
Slika 2 Atom sumpora (šematski prikaz) 
 













Molekul sumpora može biti izgrađen od različitog broja atoma sumpora (2, 6, 7, 8, 9, 10, 12 atoma) što je direktna posledica njegove nestabilnosti, jer sadrži 6 valentnih elektrona i teži da postigne stabilan oktet (stabilnost argona). Pri normalnim uslovima molekul sumpora ima ukupno 8 atoma (molekul S8), koji ima prstenastu strukturu. Sumpor se javlja u više alotropskih modifikacija od kojih su najznačajnije rombični (α oblik) i monoklinični sumpor (β oblik). Preobražajna tačka je 95,5 0C, odnosno ovo je temperatura na kojoj rombični sumpor prelazi u monokinični. Ove dve alotroske modifikacije se  razlikuju po prostornom rasporedu molekula,  ali se medju sobom razlikuju i po  fizičko-hemijskim karakteristikama. Postoji i treća alotropska modifikacija sumpora koja je amorfne strukture i to je plastični sumpor(γ-amorfni sumpor). Plastični sumpor je mrka elastična masa, amorfne strukture, izgleda sličnog gumi, sastavljena od dugih, lančastih, polimernih molekula sastava Sn. Nastaje naglim hladjenjem proključalog sumpora.
Slika 3. Prikaz formiranja molekula sumpora 

Slika 4. Rombični i monoklinični sumpor


















Slika 5. Plastični sumpor







Nalaženje u prirodi i dobijanje sumpora

Sumpor se u prirodi može pronaći u elementarnom stanju, najčešće na dubinama od 200 m ispod naslaga peska, ali se njegovo prisustvo može detektovati i u blizini vulkana. Takođe, pojavljuje se i u vidu mnogobrojnih hemijskih jedinjenja. Već smo napomenuli da je sumpor jedan od šest biogenih elemenata. Ulazi u sastav dve aminokiseline koje izgrađuju proteine.

Slika 6. Nalazište sumpora


                                                     







                                                         Fizičke osobine (svojstva) sumpora

 Na sobnoj temperaturi i pri normalnom pritisku, sumpor je čvrstog agregatnog stanja, žute je boje i karakterističnog mirisa. Slabo je rastvaran u vodi, što je direktna posledica postojanja nepolarne kovalentne veze u molekulu S8. Dobar rastvarač za sumpor jeste ugljen - disulfid CS2.
Slika 7. Sumpor











 Hemijske osobine (svojstva) sumpora

Sumpor je prilično reaktivan nemetal i zbog ove svoje osobine gradi veliki broj hemijskih jedinjenja.

a)      Oksidi sumpora

Sumpor sa kiseonikom gradi dva oksida, sumpor (IV) – oksid ili sumpor – dioksid, SO2 i sumpor (VI) – oksid ili sumpor – trioksid, SO3.
Sagorevanjem elementarnog sumpora na vazduhu ili u struji čistog kiseonika (sumpor gori plavičastim plamenom) nastaje sumpor (IV) – oksid ili sumpor – dioksid, SO2 :
S + O2 → SO2
Sumpor (IV) – oksid je gas, bez boje, jako oštrog mirisa i izuzetno je otrovan (deluje nadražajno na organe za disanje). Ovaj gas može nastati i sagorevanjem ugljeva u kojima se sumpor nalazi kao primesa, pa se zbog toga smatra zagađivačem životne sredine. O kiselim kišama, učićete na časovima biologije.

Slika 8. Sagorevanje sumpora











Oksidacijom sumpor (IV) – oksida  nastaje sumpor (VI) – oksid ili sumpor – trioksid, SO3.
2SO2 + O2 → 2SO3
Ovaj oksid sumpora je tečnog agregatnog stanja i mrzne na temperaturi od 16,8 0C. Jako je higroskopan, pa iz vazduha vrlo lako upija vlagu i puši se.

Slika 9. Sumpor (VI) - oksid











b)      Kiseline sumpora

Kada smo govorili o nemetalima, napomenuli smo da je njihova glavna karakteristika ta da grade kiseline. Rastvaranjem pojedinih oksida nemetala u vodi nastaju kiseline, te se ti oksidi i definišu kao kiseli oksidi, odnosno kao anhidridi kiselina.
Rastvaranjem sumpor (IV) – oksida u vodi, nastaje nastaje sumporasta ili sulfitna kiselina koja se ubraja u klasu jako slabih kiselina.
SO2 + H2O → H2SO3

Reakcijom sumpor (VI) – oksida sa vodom, nastaje sumporna ili sulfatna kiselina.
SO3 + H2O → H2SO4
Sumporna ili sulfatna kiselina, H2SO4, je bezbojna, uljasta tečnost, gustine 1,84 g/cm3. Koncentrovana sumporna kiselina (vodeni rastvor kiseline koji ima najveću moguću procentnu koncentraciju) je higroskopna supstanca koja energično vezuje vlagu. Prilikom razblaživanja ma koje kiseline, nikada ne smete dodavati vodu u kiselinu VUK, već u tankom mlazu i veoma pažljivo dodajete kiselinu u posudu sa destilovanom vodom.  Ova kiselina se smatra veoma jakom neorganskom kiselinom i zato u radu sa njom morate biti veoma obazrivi (deluje nagrizajuće u kontaktu sa kožom, metalima i tkaninom). Jako je dehidrataciono sredstvo (oduzima vodu pojedinim supstancama), a to ćemo dokazati ogledom na času hemije.

Slika 10. Sumporna kiselina














Slika 11. Razblaživanjem koncentrovane sumporne kiseline oslobađa se velika količina toplote
















c)      Ostala jedinjenja

Vodonik – sulfid ili sumpor -  vodonik, H2S , je bezbojan gas, nešto teži od vazduha, jako neprijatnog mirisa na pokvarena jaja i veoma otrovan. U vodi se dobro rastvara gradeći slabu sumporvodoničnu kiselinu. U prirodi se javlja kao slobodan u vulkanskim gasovima, naftnim bušotinama, a može nastati i raspadanjem organskih supstanci koje sadrže sumpor. Nalazi se i u nekim mineralnim vodama (Vrnjačka Banja, Ribarska Banja, Banja Koviljača). Za potrebe laboratorija i industrije se dobija delovanjem hlorovodonične ili sumporne kiseline na gvožđe (II) – sulfid.
FeS + 2HCl → FeCl2 + H2S
Slika 12. H2S je jako toksičan gas











Primena sumpora i njegovih jedinjenja

Sumpor se koristi u medicini (lečenje kožnih bolesti), u poljoprivredi (sa suzbijanje korova), ali se primenjuje i za dobijanje baruta, šibica i boja. Ovaj nemetal se koristi i u proizvodnji gume, jer u procesu vulkanizacije, odnosno dodavanja sumpora, guma zadržava svoju elastičnost.
Sumpor (IV) – oksid se koristi kao sredstvo za izbeljivanje svile, vune, i slame, uništava mikroorganizme pa se koristi za dezinfekciju buradi za vino.
Sumporna kiselina se smatra jednim od najvažnijih proizvoda hemijske industrije. Koristi se za proizvodnju veštačkih đubriva, za punjenje akumulatora, u proizvodnji lekova, ekspoloziva, boja, sintetičkih vlakana, za rafinisanje petroleja.





Slika 13. Primena sumpora



Dodatak sa časa




Нема коментара:

Постави коментар