Nemetali

Nemetali 

Svi hemijski elementi (ukupan broj 118) se prema svojim fizičko-hemijskim osobina (svojstvima) mogu podeliti na metale, nemetale, metaloide (semimetale)  i plemenite gasove. Nemetali, kojih ima ukupno 10, zauzimaju gornji desni ugao u tablici Periodnog sistema elemenata, sem vodonika, koji se nalazi u 1a grupi PSE. 

U grupu nemetala se ubrajaju: vodonik, ugljenik, azot, fosfor, kiseonik, sumpor i halogeni elementi, odnosno elementi VIIa ili 17. grupe (fluor, hlor, brom i jod). 

Periodni sistem elemenata

   

Fizičke osobine (svojstva) nemetala

U dole prikazanoj tabeli, navedena su osnovna fizička svojstva nemetala. 

Nemetal	Agregatno stanje	Boja	Miris	Alotropske modifikacije
Vodonik, H	gasovito	bezbojan	bez	/
Kiseonik, O	gasovito	bezbojan	bez	ozon, O3
Azot, N	gasovito	bezbojan	bez	/
Sumpor, S	čvrsto	žuta	karakterističan	rombični, monoklinični sumpor
Fosfor, P	čvrsto	bela crvena crna	karakterističan bez bez	beli, P4 crveni, Pn crni fosfor
Ugljenik, C	čvrsto	crna	bez	dijamant grafit fudbalen, C60
Fluor, F	gasovito	svetlo - žuta	oštar	/
Hlor, Cl	gasovito	žuto - zelena	oštar	/
Brom, Br	tečno	crveno - mrka	oštar	/
Jod, I	čvrsto	ljubičasta	oštar	/

 * različiti oblici postojanja jednog hemijskog elementa se definišu kao alotropske modifikacije

Iz tabele se može zaključiti da se nemetali pojavljuju u sva tri agregatna stanja (čvrsto, tečno, gasovito). Boja nemetala takodje varira, kao i njihov miris. 

Glavna karakteristika svih nemetala jeste da ne provode elektricitet, te ih ta osobina odvaja od metala. Izuzetak je grafit, koji se svrstava u relativno dobre provodnike elektriciteta, te se koristi za izradu elektroda. Nemetali se slabo rastvaraju u vodi, što je direktna posledica postojanja nepolarne kovalentne veze u njihovim molekulima (H_2, O_2,  N_2,  F_2,  Cl_2,  Br_2,  I_2,  P_4,  S_{8 ).}

_{*gore navedeni molekuli su nepolarni, a voda se svrstava u polarne rastvarače}

Slika 1. Vodonik

Slika 2. Kiseonik

Slika 3. Azot

Slika 4. Sumpor

Slika 5. Crveni fosfor

Slika 6. Ugljenik

Slika 7. Fluor

Slika 8. Hlor

Slika 9. Brom

Slika 10. Jod

Hemijske osobine (svojstva) nemetala

Sagorevanjem (oksidacijom) nemetala, nastaju njihovi oksidi, koji  rastvaranjem u vodi grade odgovarajuće kiseline. Jedno od osnovnih hemijskih svojstava svih nemetala jeste da grade kiseline. Prema hemijskom sastavu, sve kiseline se mogu podeliti na kiseonične (na primer H₂SO₄, sumporna kiselina, HNO₃, azotna kiselina…) i bezkiseonične (na primer HCl, hlorovodonična kiselina, H₂S, sumporvodonična kiselina….). Možemo uočiti da se molekul svake kiseline obavezno sastoji od odgovarajućeg broja atoma vodonika, atoma nemetala i u zavisnosti od činjenice da li je kiselina kiseonična ili bezkiseonična, od odgovarajućeg broja atoma kiseonika. 

_{Zastupljenost nemetala u prirodi}

Nemetali se u prirodi mogu pojaviti u elementarnom (slobodnom)

 stanju, ali i u obliku hemijskih jedinjenja. Halogeni elementi se zbog svoje velike reaktivnosti u prirodi ne nalaze kao slobodni, već isključivo u obliku jedinjenja. Najvažnije jedinjenje halogena jeste natrijum-hlorid. Jedinjenja joda i broma se mogu detektovati u morskoj vodi. Jedinjenja fosfora, fluora i broma su sastavni deo mnogih minerala. Sumpor se u prirodi može pronaći kao slobodan (u blizini vulkana, u Zemljinoj kori...), ali i u obliku jedinjenja. Ugljenik se u izvesnoj količini može pojaviti kao slobodan, u obliku dijamanta i grafita, ali i u obliku različitih vrsta ugljeva (antracit, lignit...). Kiseonika ima u Zemljinoj kori, kao i u vazduhu (21 zapreminski procenat). Azot u elementarnom stanju čini 78 zapreminskih procenata vazduha. Vodonik, najstariji hemijski element, je prisutan na Suncu, zvezdama, ali i na Zemlji, u obliku vode.Ukupno šest nemetala ulaze u sastav živog sveta, te ih nazivamo biogenim elementima. U biogene elemente spadaju: ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, fosfor i sumpor. 

Slika 11. Nalazište sumpora