Od nemetala do kiselina

Od nemetala do kiselina

Iz dosadašnjih predavanja smo videli da je glavna hemijska karakteristika (osobina)  nemetala ta da grade kiseline.

Oksidacijom nemetala nastaje oksid (kiseli oksid ili anhidrid kiseline) koji reakcijom sa vodom gradi kiselinu. Prema hemijskom sastavu, sve kiseline se mogu podeliti na kiseonične (na primer H₂SO₄, sumporna kiselina, HNO₃, azotna kiselina…) i bezkiseonične (na primer HCl, hlorovodonična kiselina, H₂S, sumporvodonična kiselina….). Možemo uočiti da se molekul svake kiseline obavezno sastoji od odgovarajućeg broja atoma vodonika, atoma nemetala i u zavisnosti od činjenice da li je kiselina kiseonična ili bezkiseonična, od odgovarajućeg broja atoma kiseonika.

Naziv kiseline	Formula kiseline	Anhidrid
Hlorovodonična (hloridna)	HCl	/
Azotna (nitratna)	HNO3	N2O5
Azotasta (nitritna)	HNO2	N2O3
Sumporna (sulfatna)	H2SO4	SO3
Sumporasta (sulfitna)	H2SO3	SO2
Sumporvodonična (vodoniksulfidna)	H2S	/
Ugljena (karbonatna)	H2CO3	CO2

 *ukoliko nemetal gradi više kiselina, ona koja ima manji broj atoma kiseonika u molekulu se završava sufiksom -asta

Zajedničko svojstvo svih kiselina je da menjaju boju plave lakmus hartije u crvenu u prisustvu kiseline. Supstance koje menjaju boju u zavisnosnosti od kiselosti ili baznosti sredine se nazivaju indikatori. O indikatorima ćemo detaljnije govoriti u narednim poglavljima.

Slika 1. Dokazivanje kiseline pomoću plave lakmus hartije

Kako je danas poznat jako veliki broj različitih kiselina, one mogu biti tečne, a neke su čvrstog agregatnog stanja. 

Slika 2. Azotna kiselina

Slika 3. Hlorovodonična kiselina

Slika 4. Sumporna kiselina